srijeda, 18. kolovoza 2021.

 


Kaže M. meni danas:
"Ali, mama, ti si moj uzor."
Uff, smrzla sam se. Kako ja ovakva mogu biti uzor ikome, "nemoj ćerce da ti ja budem uzor", mislim si, sve što sam mogla usrati, to sam usrala.
Pa mi se u sekundi njena budućnost - c/p moje prošlosti, odvrti pred očima. Paranoja totalna 😎😎
Ali, ne vide oni nas našim očima.
I to je sva sreća. Hvala Bogu, oni nas vide - srcem.


Nema komentara:

Objavi komentar

 Može li ovo boljeti malo više? Može li me jecaj  parati malo tiše? Možeš li me danas rastgati malo jače? Želiš li da suze ipak ispred krvi ...