petak, 28. srpnja 2017.

Naučila sam ponešto u ovom svijetu apsurda, a to je da apsurda zapravo i nema...
Spoznala sam paradoks, a on zapravo ne postoji...
Shvatila sam i bumerang i karmu, posvijestila sudbinu, a sve to, zaista, zapravo i nije...
Krug života, to je... 
I zato, nikada ne reci - "nikada".
Nikada nekom suzu ne izmami jer ta suza sutra već tvoja može biti. 
Ne da može, nego hoće.
Nikad nekom bol ne zadaj jer ta bol, već danas, tebe na koljena baciti može. 
Ne da može, nego hoće. 
Nikad s visoka ne bacaj pogled na onoga tko  se u jadu vlastitom kupa, jer već za trenutak, taj će jad dio tebe biti, imenom tvojim će se i zvati.
Nikad nemoj reći da je pamet ono bitno, fućkaš srce, njega zatri. 
Nemoj...
Može um carovati, ali onog časa kada srce poželi, nema toga uma koji može srcu zapovjediti. Nema šanse...
Nikad nemoj tuđu muku prezreti, nemoj joj se podsmjehivati, veličajući svoju snagu, svoj racio, svoj intelekt. Jer već sutra, tvoje srce postati će tvoj gospodar.
Ne možda, nego stvarno.
Nikad nemoj bojati se istine, svaka je istina bolja od najmanje laži. Jer u istini nema straha. U istini stojiš ponosan i nesalomljiv. Nema caka. Nema maski. 
To si ti.
Nikad nemoj voljeti nekog kome ne možeš dati istinu. Jer se bojiš. Jer bez istine nema slobode. Nemoj se sakrivati iza laži, jer si kukavica. Čega se bojiš? U istini gubitka nema....
Nemoj davati obećanja koja nisu ti, nemoj biti netko tko ne možeš biti samo da trun ljubavi dobio natrag, ne, ti nisi tuđa očekivanja, ti nisi na ovom svijetu da bi te netko volio zbog onoga što želi da ti budeš!
Budi ti!
Budi hrabar biti ti!
Nisi ovdje da bi prosio mrve nježnosti, topline, nisi tu da moliš da te prihvate i da se uklapaš u gabarite, ne, nisi...Tu si da živiš, da voliš i da jedeš...
I da moliš...Al` ne ljude...
Nemoj nikad svojim htijenjem, svojom maskom, svojim strahom ubit` nadu tuđu jer, tko zna, možda si upravo ti zadnja nada nečija...Tko zna, možda već sutra, tvoju nadu netko ukrade?
Ne da može, nego hoće...
U toj nadi sve je, i apsurda sjaj, i paradoksa miris, i karma, i sudba i bumerang...U toj nadi jutro je, a i podne, sa tom nadom počinak nas mami...Nadom dane tkamo, smijemo se, jesmo...
Nada - to si ti, to sam ja, to smo svi...
Nemoj nikad dati sve, pa uzeti natrag. Jer, tko zna, možda je baš tvoje sve, nekom drugom zrak za život. Kad ga uzmeš, netko vene, sahne, umre...K`o bez nade, k`o bez zraka, kao utopljenik bez svoje slamke...
Nemoj biti ničija slamka, nikad nemoj dati sebe pa ruku povući, a iz straha...Sve u laži, sve pod krinkom...
Nemoj strah ljubavlju zvati, jer taj strah, već sutra, može nekog drugog okovati, svom jačinom, svim beznađem, svom mukom, a u ropstvu sad vas dvoje jest...
Ako ideš - idi, ali sam sa sobom...
Ne uvlači dušu u svoj strah, u svijet svoj, pod svoja bezbrojna lica, ne šibaj druge i ne mlati amo - tamo, ne očekuj, ne uzimaj, ne traži...Samo - BUDI!
Ne zavlači, ne istražuj, ne igraj se, ne budali - sutra već sam ćeš biti u toj igri...
Ne da možeš, nego hoćeš...
Pusti svakog, budi svoj, ne daj ništa i ne uzmi, jer, tko zna, ono što uzmeš nekom, sutra već tebi će biti uzeto...
Krug života, to je...
Istinu ljubi više od života, stoj u njoj, hrabar budi, ponosit i vedar, istinu ti nitko uzet` ne može...
Niti tebe iz istine ništa ne može odijeliti...
Vrati sebe sebi, vrati uzeto i ne gazi, ne satiri, ne ubijaj...
Jer već sutra, ubijen TI ćeš biti.
Ne da možeš, nego hoćeš...
Krug života, eto to je... 

 

Pjesmom ti kažem: Ostavi floskule I isprazne fraze Kurtoazija gungule U šarene kutije upakirane Varljive neiskusnu oku Ispod hrabroga smiješ...